Мартовски погром 2004.

Oбјављено by

poslednje smirenje

“Оче, опрости им, јер не знају шта чине“

 

Мартовски погром 2004.

~ Мартовски погром 2004., означава масовне нападе албанских екстремиста на српско цивилно становништво који су се десили на Косову и Метохији у марту 2004. године. Ови напади су били директна последица тензије између Срба и Албанаца, након дављења двоје албанске деце у реци у селу Чабра, за чију смрт су албански медији и политичари окривили Србе из суседног села Зупче. Албански екстремисти су 17. марта протерали велики број Срба, спалили њихове куће и оскрнавили српске културно-историјске споменике. Два дана отвореног напада албанских екстремиста на српско цивилно становништво на Косову и Метохији довело је до масовног прогона Срба, најмасовнијег од 1999. године.

Процењује се да је око 4000 Срба изгнано из својих кућа широм Косова и Метохије. Током погрома погинуло је 28 људи, 35 православних манастира је уништено или оскрнављено, а око 930 српских домова је спаљено и уништено. Поред јавних осуда од свих међународних актера многи учесници су до данас остали некажњени.

Повод за насиље

Званичан повод за насиље од стране албанских екстремиста је дављење двоје деце у селу Чабра, у општини Зубин Поток. Према њиховој верзији догађаја они су 16. марта 2004. године бежећи од деце из суседног етнички српског села Зупче упали у реку Ибар и удавила се. Међутим за ову чињеницу није било доказа. Каснијим истрагама УНМИК полиције утврђено је да су ови наводи били лажни. Портпарол УНМИК-а, Нериџ Синг је изјавио да су после трагедије деца била под притиском албанских медија и политичара да оптуже Србе из суседног села Зупче. Потпарол УМНИК-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано. Шта више, са обзиром да је тог дана река Ибар била са већим нивоом због пуштања бране Газиводе и случајно упадање деце у хладну воду би имало фаталне последице. У сваком случају ово је послужило албанским екстремистима да покрену погром који је дуже планиран. Доказ за то је чињеница да се насиље великом брзином проширило на целу територију Косова и Метохије.

`Судски поступци

И поред осуда од свих међународних актера многи учесници су остали некажњени. Нико од званичника албанских власти који су позивали на демонстрације поводом наводног учешћа Срба у дављењу деце, као ни званичници КПС-а нису позвани на одговорност. Процењује се да је у погрому учествовало преко 50.000, а процесуирано је свега 400 особа. До марта 2010. године приведено је 143 особа, од којих је само 67 задржано у затвору дуже од једне године. КПС је примила преко 1400 жалби у вези са злочинима који су почињени у нередима. Према извештају ОЕБС-а, већина тужби је ублажена и погрешно класфикован злочин. Чак и за тако смањене тужбе казне су још више ублажаване. На примеру суда у Пећи који је против оптуженог подигнуо оптужницу против оптуженог за учествовање у групи која је спречила полицију у вршењу своје дужности, иако је у извештају стајало не само то већ и да је та група каменовала полицију и запалила већи број српских кућа. Поред тога сведоци који су се у првобитним извештајима помињали, нису се појављивали на рочиштима. Често се дешавало да и сами сведоци, најчешће албанске националности мењају исказе. Тиме су сви судски процеси доведени у питање, а иначе били средство за заташкавање тешких злочина. Нико није оптужен за убиство, и све изречене казне за ионако смањене оптужбе су биле минималне.                                                                       

Да се не заборави, злочин без казне! Мартовски погром 17.03.2004.

Аутор видео: Марина Радосављевић

Поје : Павле Аксентијевић – Српски Полијелеј

Материјал оригиналне фотографије мартовског погрома.

Списак убијених и несталих Срба са подручја Косова(Подаци су проверени и уредно заведени у белешкама МУП- а републике Србије)

Приштина

Бранковић Драган, убијен 2. јуна 1999. код Кичме у Приштини

Капетановић Дојчин, убијен 8. јуна 1999. током вожње у аутобусу, у селу Лебане, при повратку из Београда

Јовановић Драган из села Којловића, убијен на уласку у Приштину

Петровић Мирослав, механичар из Косова Поља, нађен убијен у селу Којловићи код Приштине

Сукић Илиј из Приштине, убијен у свом дворишту, 14. јуна 1999.

Станисављевић Владимир и Станисављевић Перса (брачни пар), тела су им пронађена 17. јуна 1999. у њиховој кући у Приштини

Бранковић Драган из Приштине, насеље Дарданија, убијен 21. јуна 1999.

Лековић Миленко, професор Економског факултета у Приштини, убијен 23. јуна 1999. у згради Економског факултета

Младеновић Миодраг, портир у згради Економског факултета, и

Стаменковић Јовица, конобар у мензи Економског факултета, убијени 23. јуна 1999. у згради Економског факултета

Јовановић Милета, убијен 25. јуна 1999.

Живић Миодраг из Лапљег Села, убијен на бензинској пумпи у свом селу, 26. јуна 1999.

Павловић Милутин, софер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. и са њим

Раичевић Драган, шофер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. у селу Лебане.

Ивић Велимир, убијен 9. јула 1999.

Тасић Томислав, убијен у Пристини, ул. Мостарска, 15. јула 1999.

Данчетовић Бозидар, убијен 15. 7. 1999. у Пристини

Ристић Миливоје (68) и његова супруга

Ристић Јулијана (65), дана 20. 7. 1999. пред зору убијени у својој куци у селу Матићане (2км источно од насеља Сунчани брег у Приштини)

Новаковић Никола, убијен 27. 7. 1999. у Приштини

Ћурчић Златибор, и његова мајка

Ћурчић Србинка, убијени 2. 8. 1999. у њиховој куци у Прсистини, ул. Стевана Синђелићха бр. 20, од наоружаних Шиптара

Миленковић Момчило (64), убијен у својој кући у Приштини 2. 8. 1999. између 21-22 часа, а син му Светомир киднапован

Вујовић Љубица (око 90 г.) убијена у свом стану у Приштини, тако што је удављена у кади, 2. 8. 1999.

Вуцић Радислав (61), земљорадник из Доње Густетрице, убијен 3. 8. 1999. на раскрсници главног пута за Урошевац, код скретања за Ливађе

Нићић Дејан, радник ПТТ из Косова Поља, убијен 8. 8. 1999. у Прсистини

Цифтарић Милка

Николић Дејан

Ристић Рада

Васић Љубиша

Васић (Миодрага) Живорад, претучен 14. 8. 1999. на Ветернику и од последица малтретирања преминуо

Стојановић Милена

Јовановић Небојша, из села Батуса, радник, убијен испред своје куце

Илић Велимир

Жижић Зорка (74), заклана у Приштини, ул. ЈНА, и сахрањена 19. 8. 1999. у Косову Пољу Будимир Раде, нестао 02.08.1999. У Приштини

Отац Мирослав Попадић је посетио Приштинско православно гробље и нашао неколико свежих хумки, изнад којих су биле летвице са натписима:

Петка Младеновић, бр. 1103.

Светислав Трајковић, бр. 1126.

Пера Ракочевић, бр. 1143.

Ева Крстић, бр. 1145.

Светислав Ђепа, бр. 1146.

Марица Бадањак, бр. 1147.

Н. Н. дом стараца 23. 7. 1999.

Зорка Максимовић, дом стараца 28. 7. 1999.

и један гроб са летвом, на којој нема натписа

Шливово код Грачанице

Живојин Симић, заклан у свом селу Шливову од суседа Шиптара, 21. јуна 1999, заједно са три следећа сродника Симића из Шливова:

Димитрије Симић

Трајан Симић

Живко Симић

Обилић

Дана 16. јуна 1999. г. у селу Мазгиту код Обилића киднаповано је од стране Шиптара шест Срба, који су затим убијени, и тела им пронађена 19. 6. 1999. у селу Милошеву, и потом однета у приштинску болницу:

Павловић Слободан (47) из Обилића, убијен заједно са својим сином:

Павловић Ненад (15)

Миленковић Димитрије (47) из Обилића, и његов син:

Миленковић Александар (15)

Димић Момцило (33), из Обилића, и

Прокић Дејан (19)

Тодоровић Предраг (33), из Обилића, убијен у Обилићу од бомбе коју су на њега бацили Шиптари

Липљан

Филиповић Данијела (21), из Доње Гуштерице код Липљана, убијена мецима у главу од четири Шиптара, ујутру 20. 7. 1999, у колима која је возио муж јој Радојица, путем кроз Кошутово (Косовска Митровица), рањено им и дете од 4 године

Шимић Милан, из села Велики Алас, убијен 2. јула 1999.

Талић Мирко (70) и са њим

Талић Јаворка (65), измасакрирани у Липљану од Шиптара

Димић Владан,

Димић Душан, и

Димић Милован

Димић Мила из села Велики Алас, убијена у породичној кући 2. 7. 1999.

Перић Милорад, отет 26. јула 1999. и пронађен мртав

Максимовић Милан (65), умро на ВМА у Београду, од последица рањавања

Бехљуљи Зухо из Липљана, Горанац, заклан 5. 7. 1999. од Шиптара на пијаци у Липљану (био радник ТВ Приштина, вероватно снимао шиптарска недела)

Стојановић Милена, убијена на Видовдан, 28. 6. 1999. у 22 цаса и 40 минута, кроз прозор у својој кући у Великом Аласу

Ристић Томислав из села Словиња, убијен 1. 7. 1999. у својој кући

Ђукић Ана, из села Врсевце, убијена 19. 6. 1999.

Перенцевић Драган из Липљана, убијен 29. 6. 1999. од стране КФОР-а, похитавши да помогне свом брату коме су Шиптари упали у стан и тукли га

Дибрани Н., (Ром, Циганин), убијен 19. 6. 1999.

Станишић Зоран из Словиња, нестао 22. 6. 1999. и убијен у околини Словиња од Шиптара

Вучић Н., из Доње Гуштерице, убијен при повратку из Косова Поља

Старо Грацко

Шиптари убили 14 Срба у жетви пшенице, предвече 23. јула 1999. године:

Јанићијевић Момчило (1946), из Старог Грацка, и син му

Јанићијевић М. Новица (1981), и брат му

Јанићијевић Ђ. Миле (1957)

Јанићијевић Ц. Слободан (1965), из Крајишта, избегао у Старо Грацко

Цвејић Ј. Саша (1973), из Крајишта, избегао у Старо Грацко

Цвејић Д. Љубиша (1939), из Великог Аласа, избегао у Старо Грацко

Живић И. Радован (1967) из Старог Грацког, и његов брат

Живић И. Јовица (1970)

Ђекић М. Станимир (1955), из Великог Аласа, избегао у Старо Грацко

Ђекић Д. Божидар (1947), из Старог Грацког

Одаловић М. Андрија (1967), из Старог Грацког

Тепсић М. Миодраг (1951), из Старог Грацког

Јовановић Ц. Милован (1969), из Топличана, избегао у Старо Грацко

Стојановић Д. Никола (1936), из Крајишта, избегао у Старо Грацко

Урошевац

Вујновић Ненад, отац и његов син

Вујновић Срђан

Ђорђевић Милорад и његов брат

Ђорђевић Милош, из Доњег Неродимља

Парлић Димко, из Доњег Неродимља

Ђокић Богдан, из Урошевца

Талић Мирко (70), из Штимља, и

Талић Јованка (65), из Штимља, обоје убијени у својој кући око 5. 7. 1999.

Три нова гроба, пре половине августа 1999. на урошевачком православном гробљу

Гњилане

Јовановић Мирослав из Гњилана, убијен између 18. и 27. јула 1999.

Михајловић Југослав и

Станојевић Саша, из села Зерге, убијени између 18. и 27. јула 1999.

Ззивковић Небојша, из села Зерге убијен између 18. и 27. јуна 1999..

Караџић Срећко, из села Партеса, убијен између 18. и 27. јула 1999.

Михајловић Љубомир , заклан у свом стану, ул. Бојанина

Јевтић Слободан из села Лабљана, убијен на путу према Пасјану

Антић Ивко, из села Понеса, убијен на својој њиви

Антић Јова, из села Понеса, убијен на својој њиви

Јанковић Зоран (14), убијен на својој њиви

Симоновић Благоје, и

Симоновић Вера, ул. Абдула Прешева бр. 144, убијени од Шиптара

Савић Петар (56) из села Коретиште, убијен на месту званом Ребар

Стојановић Божидар (50), из села Цернића, убијен на ливади

Перић Живојин (66), из села Трњицевце, убијен у Гњилану

Димић Момчило, из села Понес, убијен између 18. и 27. јуна 1999.

Денић Чедомир, из села Понес, убијен између 18. и 27. јуна 1999.

Димић Влада (55), из села Стаза, убијен док је чувао стоку

Денић Војислав (41), из села Паралова, и Денић Бранко (49), из села Паралова, убијени 27. 7. 1999. у оружаном нападу Шиптара на српску махалу Стрбици у селу Паралову

Перић Раде, који је био киднапован и мучен, умро по пуштању од последица батињања у болници КФОР-а

Стојановић Миле, из села Горњи Макрес, убијен приликом напада Шиптара на то село

Костић Саша (181), из села Будриге, убијен око 8. 7. 1999. на путу према селу Пасјане

Стојковић Сава, из села Лабљана, убијен од Шиптара 21. 6. 1999. г. који су пуцали на њега из школе у Лабљану.

Витина

Михајловић Станојко (55), из села Ново Село, убијен од Шиптара ватреним орузјем 16. јуна 1999. и није сахрањен, јер се није смело отићи по његово тело, за које се даље не зна ништа

Рађеновић Милорад (1951) из села Грмова, нађен је 18. јуна 1999. мртав пред улазним вратима цркве Свете Тројице у Грмову (која је касније, у недељу 25. 7. 1999. минирана до темеља)

Васиљковић-Живковић (Тодора) Петар (1930), из села Житиња, убијен 12. јула 1999. док је радио на свом имању у Житињу

Ђорђевић Саша (1975), из села Бинац, убијен 13. 7. 1999. из ватреног оружја док је радио на свом имању у селу Бинач

Ђорић Спасоје (1940), из Житиња, убијен 16. 7. 1999. из ватреног орузја у близини џамије у Житињу док је возио свој трактор (жена остала неповређена), на очиглед присутних Шиптара истог села

Ђорђевић Зоран (1954) из села Могиле, убијен 17. 7. 1999. из ватреног оружја док је радио на својој њиви у том селу

Богдановић-Којић Славко (50), из Врбовца код Витине, убијен 21. 7. 1999. док је чувао стоку на свом имању истог села

Станковић Властимир (1964), из Житиња, убијен 27. 7. 1999. ватреним оружјем од Шиптара у својим колима на улазу у Житиње из правца Клокота, и са њим у истим колима убијена и

Аксић Милић (1961) из Житиња.

Пржић Велибор (1939), из села Могила, убијен 1. 8. 1999.. из ватреног оружја на својој њиви

Пешић Драган (1960), из с. Витине, убијен 4. 8. 1999. часова из ватреног оружја у својој кући од стране Шиптара, који су том приликом у кући малтретирали и претукли његову мајку Станицу

Стевић Добривоје из Витине, убијен из ватреног оружја 4. 8. 1999. у селу Добрцани (Косовска Каменица), возећи у колони возила у правцу Бујановца – пуцали су наорузани Шиптари, који су и у истој колони ранили и Драгојевић Зорана из Витине

Антић Вељко (55), из Позарања, убијен из ватреног оружја 14. 8. 1999. у Позарању, у својој кући, тело однео КФОР у мртвачницу у Гњилане

Радић Тихомир (1973), из Клокота, убијен 16. 8. 1999. при минобацачком нападу ОВК на Клокот (из правца шиптарског села Радивојце), када је убијена и Спасић Силвана и још 6 Срба из Клокота рањено

Спасић Силвана (1976), из Клокота, убијена 16. 8. 1999. при минобацачком нападу ОВК на Клокот, када је убијен и Радић Тихомир и 6 Срба рањено

Ново Брдо

Јовановић Александар (77) убијен 21. јуна 1999. у селу Бостане (махала Чуљковце), чувајући стражу у селу

Вукас Миле (45), избеглица из Крајине, убијен у ноћи 29/30. јуна 1999. – његово тело су припадници ОВК вероватно бацили у неку рудничку јаму или закопали на непознатом месту.

Стојановић Станко (55), из села Клобукар, 10. јула 1999. претучен и обешен, притом му је стављена балега у уста

Стојковић Милорадка (36) из села Лабљана, ментално оболела, нађена код оваца малтретирана и силована, сутрадан, 11. јула 1999. умрла од преживљеног шока

Стојановић Сава (60) из Лабљана, рањен при нападу на село и од последица рањавања умро

Живко Н. (68) из Паралова 10. јула 1999. нађен обешен испред своје куце

Петровић Јовица, дете од 12 година, син Властимира и Верице, радника из Новог Брда, убијен од Шиптара у шуми где је случајно отишао.

Косовска Каменица

Симић (Србе) Миливоје из К. Каменице, нађен је 19. јуна 1999. измасакриран (кастриран и одсечено му је лево уво) код трафо-станице у Каменици

Арсић (Новице) Ненад (1968) из Каменице убијен је код Робне куће у Каменици 19. 6. 1999, од стране Шиптара који су га стрпали у кола и онда му пуцали у главу

Васић Новица (50) из села Ораовице, убијен, остало му троје деце

Стојановић (Србољуба) Миодраг (28) из села Ораовице, убијен, остало му двоје деце

Станковић Благоња (70) из села Љестар, убијен је од Шиптара секиром

Антић Негован (33), и

Илић Новица (38), киднаповани 31. 7. 1999. код бензинске пумпе у селу Коретину, пронађени мртви 2. 8. 1999.

Косовска Митровица

Васић Сава, и

Николић Саша (1968) из Свињара, убијен 23. 6. 1999. на Баиру у Косовској Митровици, у колима које је возио син Савин и који је теско рањен

Гојбуља код Вучитрна

Миловановић (Момцила) Мирко (1973), из Гојбуље, убијен 27. 7. 1999. идући својим колима из Гојбуље на улазу у Ново Село (испред Вучитрна), рафалом из заседе код једне шиптарске куће, и са њим

Ђорђевић (Николе) Миладин (1953), убијен на исти нацин 27. 7. 1999.

Подујево

Мировић Слободан, убијен 23. јуна 1999.

Живковић Сретен, из села Ливадице

Лазовић Драгојла (79) пронађена мртва иза своје куће у селу Лужанима, код Подујева, 9. августа 1999.

Призрен

Пуцковић Босиљка (60), нађена убијена у свом стану у насељу Ортакол у Призрену, око 20. јула 1999.

Јовановић Крста, и

Јовановић Н., његова жена, убијени у њиховом стану, 26. 7. 1999.

Бабарогић Чеда (95), и жена му

Бабарогић Олга (75), убијени 30. 7. 1999. од Шиптара у својој кући више Саборне цркве, (Чеди су размрскали главу, а Олга је избодена ножем)

Нешић Јездимир, из Призрена, и

Нешић Ђурка, заклани у својој кући у ноћи 12/13. 8. 1999.

Поповић Ратко, убијен у Призрену, пре 10. 8. 1999: жена му Љиљана рањена

Митић Станислав (65), и

Митић Јованка (60), и

Јовановић Радован (63), из села Мушутишта (Призрен), убијени и потом спаљени у својим кућама у том селу, око 20. јуна 1999.

Крстић Раде, апотекар из Призрена

Стаменковић Марица,

Филиповић Панта,

Марчевић Н. (супруг Љубомирке Марчевић), и

Крстић Н. (супруг Слободанке Крстић), убијени у Призрену пре 2. 8. 1999.

Недељковић Драгица из Штрпца више Призрена, убијена у колима из снајпера на путу Бујановац – Гњилане

Талић Мирко (70), и

Талић Јованка (65), из Штрпца, масакрирани око 5. 7. 1999.

Марковић Стојадин (75), из Призрена, старац и жена му

Марковић Рада (75), нађени убијени 20. 8. 1999. пуцњевима у главу у Призрену

У селу Дојнице, изнад Призрена, где су живели Срби, а које је спаљено од Шиптара 24. јула 1999.. војници КФОР-а су, при при обиласку села (на захтев Епископа Артемија), пронашли пет лешева, свакако Срба.

Ораховац и Велика Хоча

Грковић Панта (63) из Ораховца, убијен у Ораховцу; са њим заједно пронађена 3 измасакрирана тела на истом месту, тешко их је било идентификовати; претпоставља се да су то Срби избеглице из Велике Хоче:

Биговић Никола и

Велимировић Михајло, и

Булић Будимир

Н. Н, избеглица Крајишник, убијен у Ораховцу

Клина

Радојица (70), и

Радивоје (70), и

Јована Видић, рођена Дончић, из Клинавца (Клина), убијени у Клини око 20.6.99.

Пешић Живко (70) из Клине, нестао 18.6.99. и највероватније убијен

Весић Глигорије (89) из села Дрсник код Клине, убијен 24.6.99, сахрањен од римокатолика у српском гробљу

Жувић Мирко (45) из села Берково код Клине, убијен 19.6.99. од Шиптара код своје куће и сахрањен у штали по њиховом наређењу од Благоја Бањца и Војислава Вучковића (после избеглих), касније пренет и сахрањен на свом имању од монаха Давида (Перовића)

Миловановић Радослав (око 70), из села Опраске (Кос, код Клине), сахрањен на свом имању, од монаха Давида (Перовић) 15.7.99.

Бањац Здравко (око 70), душевни болесник, из села Берково, убијен или умро од глади

Шутић Вучко (68), из села Ступељ код Клине, и жена му

Шутић Достана, нестали, највероватније убијени

Лалић Војислав (65), из села Ступељ код Клине, и жена му

Лалић Јелена, нестали, највероватније убијени

Лалић Мирослава (80) и син јој

Лалић Љубомир (60), и његова жена му

Лалић Милијана (60), сви нестали, највероватније убијени

Марушић Живко (65), из села Ступељ код Клине, и жена му

Марушић Цвета, обоје нестали, највероватније убијени

Марушић Милица (65) из с. Ступељ код Клине, кућа им запаљена 29. јуна. 99. увече и највероватније убијена или изгорела (у кући још били: девер јој Живко, жена му Цвета, и њихова прија Достана Шутић)

Исток

Радивоје Ђурић и

Петар Ђурић и

Михајло Вулић, нађени мртви 27.7.99. код џамије у Истоку

Ковачевић Дамјан (1940), из села Бање код Рудника (између Србице и Истока) убијен рафалом од Шиптара ујутро 21.8.1999. док је чувао своју стоку изнад села; са њим је рањен и Ковачевић Милисав (1939) из истог села.

Пећ и околина

Новаковић Олга (55), инжењер из Пећи, заклана је 25. јула 99. у Витолуци код Пећи, дојке су јој одсечене а срце извађено, италијански КФОР је у манастир Пећку Патријаршију донео леш

Ћирковић Радослава (54) и

Ћирковић Босиљка (76) силоване и убијене, сахрањене код липе

Гашић Марко, масакриран и бачен на своје имање

Дашић Радослав (45), из села Рудице, о њему се ништа не зна, највероватније да је убијен око 19.6.99. (код села Рудице, крај Белог Дрима, деца римокатолика Шиптара видела су 2 леша непознатих, могуће да је један од њих овај човек)

Кизић Драгиша из Доњег Петрића, убијен око 17.7.99. када је отишао да посети своју кућу у селу

Вулевић Бранко (61) из с. Главицице, нађен масакриран и у распадању

Ралевић Сретен

Ралевић Милош из Витомирице, убијен од Шиптара секиром

Јанковић Небојша, из Пећи, заклан

Лековић Миленко, из Пећи, заклан

Лековић Миливоје, из Пећи

Живковић Сретен, из Пећи

Јавлиновић Божана (80), из села Дреновац код Пећи, и њен син

Јавлиновић Војислав (55), нестали, највероватније убијени.

У селу Бело Поље 3 особе убијене око 21.6.99.

У кући Којића, у Пећи, убијено је 10 Срба:

Такође су у Пећи спаљена 2 Србина

У селу Гораждевцу је до 4. јула 1999. убијено јос 20 Срба:

Још су убијени:

Ристић Томислав

Тошић Марко

Росић Хамза

Списак убијених Срба на Косову и Метохији није потпун, ни завршен.

СПИСАК КИДНАПОВАНИХ СРБА

од 2. јуна до 22. августа 1999. године

Гњилане

Станковић Драган (16), село Клобукар код Новог Брда, киднапован 4. 7. 1999.

Стојановић Станко (52), село Клобукар, киднапован 4. 7. 1999.

Тасић Срђан, село Силово, киднапован 4. 7. 1999.

Тасић Вучко, село Силово, киднапован 4. 7. 1999.

Ђекић Милорад, село Коретиште, киднапован 6. 7. 1999.

Маринковић Слободан, и

Трајковић Слободан, нестали 4. 7. 1999. на путу Бујановац – Гњилане – Клокот

Стојановић, др Давид

Јаћимовић Драган, киднапован на адреси Кнеза Лазара бр. 6.

Стојановић Станиша, нестао 10. 7. 1999. године, око 10 часова, у улици Драги Поповић

Ристић Момчило из Ливоча, и

Ивановић Велизар из Пасјана, нестали 9. 7. 1999. на путу Пасјане – Горњи Ливоч

Јовановић Жарко, нестао око 3. или 4. 7. 1999.

Симоновић Синиша, нестао 10. 7. 1999.

Јовић Мирко, Комник 2/2, нестао 13. 7. 1999, око 19 часова

Зуљи Џема (Ром)

Томић Драган, из Ранилуга,

Здравковић Ђорђе, из Ранилуга, и

Здравковић Зоран из Ранилуга, нестали 10. 7. 1999. године, око 6:30 часова, у атару шума села Глоговце

Максимовић Чедомир, улица Бојанина 6/3, нестао 16. 7. 1999, око 18:30 часова

Парић Живојин, село Трњицевце, нестао 17. 7. 1999. на путу за Гњилане

Михајловић Слађана, улица Краља Петра бр. 194, нестала 18. 7. 1999, око 14 часова

Тимотијевић Војислав, нестао у приштинској болници

Јовановић Мића, киднапован 23. 7. 1999. године, око 11 часова

Павић Борислав, улица С. Трајића бр. 164.

Пауновић Јовица (1973),

Арсић Драган (1963), нестали 23. 7. 1999, на путу Пасјане – Гњилане

Стевић Златко, село Понес, киднапован 17. 7. 1999.

Стојановић Момчило, и

Стојановић Драган из села Макрес, отети од стране комшија Рамиза и Расима.

Ристић Светозар, и

Ристић Витомир, нестали на путу за Косовску Каменицу, после хапшења од стране КФОР-а, који их је оставио у Гњилану

Станковић Драгица (80), село Клобукар

Баба Ђурђа (70), улица Ганета Јовановића бр. 1, Гњилане

Стојковић Властимир, киднапован испред своје продавнице 1. 7. 1999.

Тодоровић Педа, улица Момцила Трумпића, киднапован 2. 7. 1999.

Петковић Драган, и његов колега

Добри Н., киднаповани су 2. 7. 1999.

Цветковић Драган, из села Кметовца

Фуруновић Небојша, из Гњилана

Слободан Н., из Павловца

Стојановић Звонко, из села Кметовца

Јорда Јордановић Ђорђе, из села Кметовца

Филиповић Звонимир, из села Кметовца

Стојковић Слободан, из Гњилана, Камник 3.

Сиринић-Цветковић, Власта, из Гњилана, улица Бојанина

Ристић Славољуб, из Гњилана

Савић Драган, из Гњилана

Стојковић Радомир (66), из села Клокот, нестао је приликом обављања пољопривредних радова на свом имању у атару села Клокот

Витина

Маринковић Слободан (50), и

Пекић Стојан (50), из Витине, и

Трајковић Слободан (50), из села Клокот, киднаповани 4. 7. 1999. у селу Д. Ливоцу, док су се трактором кретали из правца Гњилана ка Витини

Пирић Љубиша (1973), из села Врбовац, нестао 8. 7. 1999. године, последњи пут виђен је у Гњилану

Антић Милисав (1971),

Антић Светислав (1968), и

Антић Радован (1977), тројица браће из села Позарања, нестали 12. 6. 1999. и према расположивим подацима нестали су у правцу села Љубиште

Петровић Бране (35) из Витине, иначе душевни болесник

Приштина

Марковић (Маруловић?) Бранко, насеље Врањевац

Масуловић (Мисуловић?) Миодраг, насеље Врањевац

Биочанин Љубисав, несеље Врањевац

Тасев Тома, насеље Врањевац

Пиљевић Петрија, Дарданија

Челић Иван, Сунчани брег, киднапован 14. 6. 1999.

Стаменковић Жарко (пронађен мртав), из Девет Југовића Марковиц Новица , Марковиц Томислав, Дјордјевиц Драган, Гаиц Грујица, Вукадиновиц Нено , Милојковиц Александар, Вукадиновиц Бранислав сви из Девет Југовића

Димитријевић Милутин, насеље Врањевац

Петрушић Радмила, из Пецке Бање

Петрусић Лука

Вујачић Слободан

Јојановић Крунислав, нестао у градском водоводу “Батлава”

Томановић, др Андрија

Петрушић Радмила

Перушић Лука

Тодоровић Саша

Брусач Ненад

Буљевић Миле

Радић Милош

Сердић Стево, нестао 18. 6. 1999.

Шарановић Станко

Микић Милош

Микић Лепосава

Кузмановић Ђорђе

Јовановић Милорад

Рајичић Зоран

Димић Драгана

Димитријевић Драган

Издерић Славиша

Марковић Бранко

Димитријевић Милутин

Ђукић Бранко

Рајковић Мирјана

Рајковић Славољуб

Рајковић Виолета

Живић Ненад

Цветковић Живадин

Ивановић Милета

Ивановић Јелена

Спасић Вељко

Мирковић Зоран

Ковачевић Небојша

Ђорђевић Славко

Стошић Бранко

Бабић Н.

Стевановић Драган (47), из Косова Поља, и

Мајсторовић Иван (18), из Приштине, нестали су 19. 8. 1999. на путу Приштина-Подујево

Антић Златко, нестао 28. 7. 1999. на путу Брезовица – Призрен

Исмајљи Кемаљ, Ром, нестао 20. 6. 1999. у 15 часова

Стевић Славиша (30), психички болесник из села Нови Бадовац, нестао 3. 8. 1999., на путу за Стари Бабовац

Миленковић Светислав, киднапован 2. 8. 1999. у 11 часова, у Приштини, улица Далматинска

Недељковић Зоран (45), из Приштине, нестао 20. 8. 1999. око 14 часова, испред своје зграде код пословног центра “Боро и Рамиз”

Станковић Трајко (55), из села Којловица, киднапован 11. 8. 1999.

Симовић Александар (31), из насеља Кичма (улаз 13, В спрат, стан 5), радник ПТТ-а у Приштини, нестао 21. 8. 1999.

Спасић (Драгољуба) Вељко, из насеља Сунчани брег (блок 5, улаз 2, стан 5), киднапован 19. 6. 1999. године – Вељкови родитељи пријавили су случај КФОР-у 23. 6. 1999 – Испред свог стана, ушао је у кола са својим колегом са посла, у 7 часова, и од тада им се губи сваки траг – име његовог колеге није познато

Брњица

Поповић Милован (22), из Доње Брњице, нестао 28. 7. 1999.

Поповић Драган (38), из Доње Брњице, нестао 10. 8. 1999.

Косово Поље

Ристић Давор, нестао 22. 6. 1999.

Стевановић Властимир

Степић Звонко

Обилић

Стевић Милан

Павловић Слободан (1952)

Павловић Ненад

Димић Момчило (1967)

Миленковић Димитрије (1954)

Прокић Дејан (1979)

Урошевац

Цунгуловић Славко, из Урошевца

Столић Слободан, из Штимља

Грковић Јово

Ристић Драган, и

Ристић Марија, из села Српски Бабус

Колточевић Новак, и

Колточевић Зорка, из села Гатње

Данцетовић Божидар из села Српски Бабус

Трајковић Драган

Станковић Божидар, из села Српски Бабус

Ђорђевић Љубомир

Ђорђевић Рада

Ђорђевић Сања

Ђорђевић Горан

Витковић Боривоје, и

Витковић Славица

Коцић Станислав, из села Варош

Марковић Десимир, из села Варош

Столић Небојша, из села Варош

Липљан

Станишић Зоран, из Словиња

Ђулић Миле, и

Славковић Драгољуб, и

Васић Младен, из Рабовца, киднаповани 23. 6. 1999.

Стојановић Раде, из Липљана, киднапован 24. 6. 1999.

Недељковић Светислав, отет испред поште у Липљану 3. 7. 1999.

Живић Воја

Живић Драган

Столиш Мица, киднапован 10. 7. 1999.

Цановић Момир, и

Цановић Славица, из Липљана

Дукић Анка, из Магуре, Липљан

Церими Бедрија, полицајац из Липљана

Призрен

Стевановић Љубисавка (1936) из Призрена, нестала 20. 7. 1999.

Отац Харитон (Радослав) Лукић (40), монах из Призрена, последњи пут виђен 15. 7. 1999. године. возио је тамна металик кола марке Голф, регистарски број ПЗ 120-91, улицама Призрена, када су га киднаповали неидентификовани, униформисани мушкарци

Дојнице

Стефановић Милица (70)

Стевановић Славица (40)

Антић Чеда (70)

Антић Мара (70)

Николић Божидар (75)

Николић Васиљка (70)

Ђекић Драга (70)

Ђекић Срећко (50)

Спасић Јефта (70)

Спасић Босиљка (70)

Радивојевић Томислав (70)

Радивојевић Мома (70)

Стојковић Мирко

Стојковић Живка

Стојковић Трифун (90)

Стојковић Натка

Богдан Н., Наткин брат, из села Врбичане

Један Муслиман из Грнчара

Мушутиште

Два брата Марковић

Ораховац

Муловда Ибрахим

Грковић Светислав (63), отет из куће

Витошевић Марко (65), отет из куће

Пелевић Ратко (64), отет из куће

Дедић Бобан (35), нестао на путу према стану

Витошевић Синиша (40), отет из своје куће

Мајмаревић Градимир (58), отет из своје куће

Булић Будимир (47), отет из стана

Грковић Љубиша (43), отет из стана

Јефтић Милица (68), отета из стана

Кажић Синиша (38), глувонем, отет на путу

Хамза Јусуф (35), Ром, отет из куће

Хамза Скељзен (33), Ром, отет из куће

Исаку Адријан (20), из Ораховца, отет у Ђаковици

Миљновић Тихомир

Пелевић Пека

Подујево

Милачић Мирослав

Миланковић (или Миловановић) Смиљко, нестао 21.5.1999. у Добром Долу

Вучитрн и Гојбуља

Кордић Јовица, и

Балтић Слободан

Јоцић (Луке) Срђан, из села Бањске, киднапован 21.8.99. идући из свог села ка Вучитрну, на главном путу, док је гледао своја покварена кола; пришли су му Шиптари и зграбили га, а мајку његову пустили

Савић (Павла) Љубодраг (1947), из Гојбуље, нестао половином јуна 1999. г.

Михајловић (Ненада) Бранимир (1971), из Гојбуље, киднапован од Шиптара у својој кући у Гојбуљи 25.5.99. г. и са њим киднапован његов брат

Михајловић (Ненада) Владимир (1977), и са њима киднапован у истој кући

Младеновић (Драга) Влада (1971), из Новог Села код Вучитрна

Пећ

Станишић Зоран

Клина

Јовановић Божана (80), и

Јовановић Војислав (55), нестали, нема података

Јеромонах Стефан Лурић, киднапован испод манастира Будисавци, 19.7.1999., и заједно са њим

Вујовић Вујадин, из села Ступ

Гораждевац

Киднаповано је око 50 Срба

Ђаковица

Цоновић Сретен

Станојевић Ђокица

Станојевић Момчило

Ђеваира Ходри (1962), радник ПТТ-а

За крај да нагласимо да ниједан медији у Србији се није усудио да опширније говори о овој теми, нити да објави овај списак. Да ли је то због того што је овај списак, на нашу жалост, обиман или је разлог неки други, не знамо……

За нас истина је увек пре свих и свега, без компромиса!

 

текст: Иван Е.

списак је преузет са сајта: srpskiforum.wordpress.com